Četvoro dece i dve mame na Majorki same
Kada smo prijateljica i ja smislile ovu suludu kombinaciju da iskoristimo last minute ponudu i zaostali odmor tako što ćemo povesti decu na more na Palma de Majorku sve je pomalo ličilo na rialiti šou. Aranžman smo uplatile u sredu a već u subotu smo se ukrcale na avion sa dvoje četvorogodišnjaka, dva jednogodišnja bebca i dvoja kolica. Postojale su samo dve opcije: ili će nam biti sjajno ili potpuni debakl!
Posle prvog dana potpunog haosa, ipak je prevagnula prva opcija. Can Pastilla gde smo bili smešteni, zapravo je mestašce koje se prostire duž velike, kilometrima duge, peščane plaže koja ide sve do El Arenala. Sve je na bukvalno pet minuta peške od hotela, plaža, supermarket i predivan parkić za decu u debelom hladu borova, sa ljuljaškama i penjalicama.
Plaža je velika i peščana, sa uređenom promenadom duž koje rastu palme. Čista je i uređena ali se povremeno dignu talasi koji navuku morsku travu. Tad nije toliko lepo za kupanje ali je idealno za surfovanje.
Maloj deci je svuda dobro ako njihov dan prati neki ustaljeni raspored. Doručak, rano jutarnji odlazak na plažu, igranjac u parkiću u debelom hladu, ručak u tapas baru, dremka, opet plaža popodne, večera i spavanjac. Rutina je važna i za mame. Kad uspavamo decu izađemo na terasu, pijuckamo ledenu cervesu, gledamo ljude na ulici, udišemo miris mora i ogovaramo muževe.
Bili smo prava atrakcija u kraju, dve plavuše i čopor dece, izgleda da je naša pojava i haos koji je prati, beskrajno zabavljala lokalce. Prvobitno čuđenje i smeh prerasli su u prijateljski odnos i do kraja letovanja imali smo svog sladoledžiju, omiljeni tapas bar a tete u supermarketu su klince redovno častile sa po nekom sitnicom. Jedno veče smo bili pozvani na priredbu i proslavu koju su pravila deca iz obližnje osnovne škole i kulturno umetničko društvo lokalnih penzionera.
Naravno, nama to nije bilo dovoljno, pa kad već nismo mogle da istražujemo celo ostrvo rešile smo da obiđemo grad Palmu i to gradskim prevozom, sa dvoja kolica i četvoro dece. Bus staje ispred hotela i vozi pravo do istorijskog dela grada. Palma je uživo još lepša od razglednica i turističkih pamfleta. Dok lagano šetamo kroz uske i krivudave uličice pune zelenila i cveća i divimo se velelepnoj gotskoj katedrali La Seu, Palma pulsira životom. Vraćamo se predveče umorni, prljavi uz poneki osmeh i poneku suzu.
Dvanaest dana je proletelo, vreme je da idemo kući a već se osećamo kao porodica. Deci je teško da se razdvoje. Smeju se, glupiraju i jure unaokolo po recepciji, dok čekamo da bus dođe po nas. Recepcionar „slučajno“ zaboravlja da nam naplati korišćenje kreveca. Ljudi iz grupe, koji su prevrtali očima i zabrinuto nas gledali kad smo se pojavili na aerodromu, sad zadirkuju decu i nose nam torbe u bus. Izgleda da sunce i morska so leče sve vidove namrgođenosti.
Sad kada premotam film i pitam se da li je ovo bila potpuno luda ideja, moram da kažem da jeste. Bilo je svega drame, suza, komaraca, prosutih sladoleda i kakenja u najgorim mogućim trenucima. Ali je mnogo više bilo radosti, ljubavi, smeha, drugarstva i čarobnih trenutaka. Da li bih išla ponovo? Odgovor je apsolutno DA!
