Došli smo, na dogovoreno mesto, poštujući ritam agencijskih i putničkih pravila. Ono što nas je zateklo su pokloni za devojčice od ljudi koje čak i ne poznajemo zapravo, ali su se odvažili da devojčicama pokažu kako postoje ljudi sa kojima putujemo i kojima je važan taj dečiji osmeh izazvan iznenađenjem. Nisu nam promakla ni najbolja mesta pa smo im i dalje na tome zahvalni jer su devojčice uživale u svojoj bezbrižnosti  pored toliko voljenih vodiča.

Put je planiran odmah nakon avanture u Barseloni i izazovi kao i očekivanja su iz tog razloga bili prilično velika. Plan o tome šta obići, koliko vremena ostaviti za svaku od lokacija, muzeja i ostalih važnih stvari nam je lako išao .

AMSTERDAM JE GRAD VELIKIH MOGUĆNOSTI, odlično organizovanih poseta raznim atrakcijama, deci veoma zanimljivih lokacija, o odraslima da ne pričam.

Važno je unapred rezervisati i kupiti ulaznice za sve što vas zanima pa i karte za sve vrste prevoza. Ušteda vremena, novca i lakša organizacija na dnevnom pa i nedeljnom nivou je ono što roditeljima kao i deci dozvoljava da nesmetano uživaju u svojim avanturama.

U Minhen smo stigli u nedelju. Dan kada se ne radi, što se u tom gradu prilično ozbiljno shvata. U skladu sa tim, rešili smo da iskoristimo ono što nam se nudi, i u tome uživali na onaj ushićeni način kada vaša avantura zapravo krene .

Odlučili smo da posetimo Muzej igračaka, gde smo uživali u svim onim primercima za koje deca ovog doba ne znaju ni da su postojali. Tih nekoliko spratova čiste zabave, maštovitih zapažanja i svih planova kako će oni sami nešto slično napraviti kod kuće, odvažilo nas je da krenemo na sledeću lokaciju koja je zahtevala i malo razgibavanja.

Turm St.Peter je toranj, visok 91m, odnosno 306 stepenika. Stepenište je izuzetno usko, drveno, mimoilaženje često nije opcija. Devojčice su bile potpuno oduševljene takvom aktivnošću da nam je dolazak do platforme protekao u sjajnoj zabavi i bez ikakvog napora. Platforma je obezbeđena rešetkama, pa je to odlično mesto za borbu sa eventualnim strahovima. Nagradiće vas pogled na grad, uživaćete u raskošnom koncertu sa Marienplatz-a , a fotografije, naravno magične.

U Amsterdam stižemo veoma rano, praktično je još mrak. Sviće veoma kasno u odnosu na Beograd samo dva dana ranije. Uz vodiča krećemo u prvi obilazak. Počinjemo od Heineken fabrike, muzeja dobrog piva, gde uz nisku cenu , obilazak i zanimljive priče dobijete i dva pića. Vondelpark, divno mesto gde već tokom prvih jutarnjih časova  možete videti brojne Holanđane kako na svojim čuvenim biciklima jure u nepoznatom pravcu. Na bicikliste i njihova prava su nam pažnju skrenuli vodiči. Dakle biciklisti nikom ne staju, imaju prednost u saobraćaju, svoje semafore i da, voze neverovatnom brzinom. Dakle pre bilo kakvog stupanja na kolovoz oprez.

Stižemo na Museumplain, pravimo beleške za naredne dane, uživamo u divnom danu koji nas je ljubazno sačekao. Nakon obilaska čuvenog Dam skvera imamo malo vremena za predah i prve utiske.

U ovom sjajnom gradu kiša pada otprilike 300 dana godišnje, dakle šanse da nas ista zaobiđe su male. Ne računajući jedan veoma kratak pljusak tokom našeg prvog doručka, u trajanju od tek nekih 10 minuta imali smo sreće da nas u daljem obilasku ne ometa.

Hostel u kom ćemo biti smešteni narednih nekoliko dana je odličan i zapravo je deo lanca hostela/hotela u kom smo imali prilike da boravimo tokom avanture u Berlinu.

Naravno da smo raspakivanje ostavili za neki drugi trenutak, preuzeli svoje karte, metroom otišli do centra, upustili se u prvu šetnju i potragu za zanimljivim mestima. Takvih mesta je pregršt, Amsterdam je grad u kome ćete naći i iglu i lokomotivu sa mašinovođom i to na vašem jeziku.  Divili smo se klompama, probali sireve, obišli Muzej lala..

Obzirom da svaki put koristimo priliku da idemo na izlete sa vodičima i tako upoznamo što više, ovog puta smo napravili izuzetak. Čekao nas je dan sa prijateljima koji žive u Amsterdamu. Proveli smo dan razgledajući  učeći o Holanđanima, njihovom načinu života, posebnim mestima i pravilima koji vladaju. Nekoliko sati smo proveli u Amsterdamskoj šumi gde ljudi trče, jašu konje, gde vidite bezbroj koliba napravljenih od granja, brojne ptice i ostale životinjice koje mogu samo da vam zagreju srce. Društvo su nam pravila četiri hrta, psi naših prijatelja, šetali smo se pored jezera, posmatrali vetrenjače i deci objašnjavali koliko je važno biti u skladu sa prirodom a ne protiv nje. Sve u svemu savršen dan.

Treći dan je bio rezervisan za bazen. Ono što smo unapred planirali a to je pakovanje peškira i kupaćih kostima u februaru nam se veoma isplatilo.

MIRANDABAD smo otkrili tokom naših priprema za ovu avanturu. Bili smo spremni sa našim peškirima, kupaćim kostimima i ostalim sitnicama.

Bazen koji je u različitim nivoima vode, pod ogromnom staklenom kupolom, temperatura izuzetno prijatna, voda i previše topla, razni tobogani, palme i ono što nas je oduševilo – talasi! Na svakih pola sata talasi navode decu na vrisku, ciku i neizmernu radost. Nakon tri sata takvih aktivnosti, vreme za jakuzzi, esencijalna ulja, pravo opuštanje. U sklopu centra su saune i parna kupatila, kao i mali restoran .. Kada smo dočekali kraj radnog vremena, metroom smo se uputili na još jednu šetnju centrom. Isprobavanje raznih poslastica je važno vreme kada putujete sa decom, i svako vreme je kratko pa tako i dolazak u hostel moze biti upitan. U povratku smo sišli jednu metro stanicu ranije da bi osetili navijačku atmosferu jer se tog dana igrala važna utakmica između Ajaksa i Real Madrida. Bez incidenata naravno i vrlo uzbudljivo za devojcice, osetljive na energiju grupe, naročito takve.

Jedan dan smo iskoristili sa kupovinu, što i nemamo običaj da radimo ali postojao je spisak trećeg deteta koji je tinejdžerski bitan, znači obavezan.

Poslednji dan, najlepši od svih, svanuo je sjajan, sunčan, topao I stvoren za muzeje. Bili smo spremni za tu avanturu iako smo zgusnuli taj raspored na tri muzeja za jedan dan. Prvi muzej koji smo obilazili je Van Gogh. Deca su uživala čak i u instalacijama napravljenim da možete na raznim jezicima slušati činjenice o delu, razgovore ili čitanje pisama. Fotografisanje je u jednom delu dozvoljeno ali u većem delu nije što je apsolutno opravdano. Muzej je veoma posećen, potrebno je unapred uzeti ulaznice i ulazite bez ikakvih problema, preskačete nepregledne redove i uživate u svom kreativnom napajanju. Obavezan za obilazak i dela o kojima ćete dugo čuvati utiske nalaze se upravo u ovom muzeju. Sledeći muzej je Moco, mesto gde čuveni street art mag Banksy govori sa zidova, iz svojih karakterističnih dela, gde smo našli Basquiat-a, Vorhola I jednog divnog Dalija. Pogledali smo postavku Daniela Arsham-a i uživali u bašti muzeja.

Treća magicna lokacija je kuca Ane Frank. Mesto gde će deca učiti i saosećati, gde će postavljati brojna pitanja, gde će susretati sa proslošću, primećivati sličnosti i razlike, mesto koje je na njih ostavilo najjači utisak. Tokom obilaska za koji smo ostavili tek 1,5 sat, a gde nam je realno uz sve ono što njih zanima trebalo bar 3 , uspeli smo da ovo putovanje pretvorimo u još jednu avanturu koja će imati poseban značaj tokom njihovog odrastanja. Uspeli smo da zajedno sagledamo prošlost , sadašnjost i budućnost, da oformimo nove stavove o tome šta znači biti čovek i koliko je važno biti pažljiv i uvažavati druge ljude bez obzira ko su oni.

Tokom boravka u Amsterdamu, naučili smo da se grad može držati na drvenim stubovima ako si dovoljno kreativan za to, da se ljudi mogu kretati biciklima i da ne žive svi u automobilima . Da se posle izuzetno tužnih stvari može nastaviti dalje ako veruješ u sebe i druge, ako možeš da se izviniš i oprostiš.

Krenuli smo u pravcu Salzburga, iskoristili nekoliko sati pre spavanja da saberemo utiske, popunimio stranice dnevnika, napišemo još pitanja i uživamo u svemu što smo doživeli .

Salzburg na nas nije ostavio preteran utisak, možda zbog svih utisaka koje smo poneli iz Amsterdama, možda i zbog umora. Mesto gde smo se pronašli je pijaca, naravno. Uz lokalce koji uz čašu vina i kobasice prepričavaju svoje tekuće priče smo se opustili i uhvatili malo tog Mocartovog duha koji vlada gradom .

Dolazak u Beograd nam je dobro došao, da pokrenemo priču o novoj avanturi koja nas očekuje tokom leta.   Do tada, oštrimo olovke za dnevnike koje ćemo ispuniti novim saznanjima i utiscima o životu kome se radujemo, baš kao deca.