JUTRO SVETA
Između Jave na zapadu i Lomboka na istoku nalazi se indonežanska provincija sa središtem u Denpasaru, fascinantno ostrvo sa izobiljem pirinča, kokosove palme, kafe, kakaa, pamuka, duvana, peščanih plaža, zavodljivih boja mora i nasmejanih ljudi. Malo ko nije čuo za njega, a svi bi želeli da ga posete – Bali!
Iza imena ostrva kriju se laskavi opisi poput „Jutro sveta“, „Ostrvo bogova“ i „Poslednji raj na zemlji“. A da deluje rasjki pomaže mu odlična lokacija – smešten u predelu ekvatora sa stotinama kilometara dugim peščanim plažama i velikim talasima, Bali predstavlja mamac za sve hedoniste, ljubitelje prirode i eksremnog sporta. U unutrašnjosti ostrva susrešćete se sa peščanim poljima, rečnim brzacima, vulkanskim kraterima, pećinama i tropskim šumama u kojima živi oko 280 vrsta ptica čija pesma, u kombinaciji sa mirisima ostrva, čini da se na Baliju stvarno osećamo kao na ostvu Bogova.
Bali je jedno od jedno od 17.508 ostrva koje pripadaju Republici Indoneziji. Prvi Evropljanin na Baliju bio je Holanđanin Hautman koji je na Bali došao 1597. godine, ali je tek posle žestokih borbi 1849. godine Bali potpao pod vlast holandskih kolonizatora. Tokom Drugog svetskog rata Japanci su zauzeli Bali, da bi napokon 1950. godine, nakon što je Holandija priznala indonežansku nezavisnost, Bali postao jedna od 33 provincije Indonezije.
Na ostrvu, većinski deo stanovništva čine indonežanski hinduisti koji inače predstavljaju manjinu u državi. Ali, oni to nadomešćuju svojim duhom. Jer, ovaj druželjubiv i prijatan narod, čija kalendarska godina broji samo 210 dana, živi za ceremonije i proslave. Ples je uvek u centru dešavanja na ostrvu, ma šta se radilo – makar se i sahranjivalo! Jer, Balinežani ne oplakuju preminule, oni pesmom i igranjem slave život onih koji su živeli.
ZA DUŠU I TELO
Najlepše i turistima najomiljenije plaže, poput Padang Padanga, nalaze se na jugu ostrva. Ali, osim plaža, jug krije i popularne gradiće poput Kute i Legijana sa burnim noćnim životom za turiste; zatim Seminjaka prepunog raznovrsnih restorana i dizajniranih barova za one sa dubljim džepom; surferske „doline“ Sanur za mirnije večeri kraj mora; zaliv predivnog zalaska sunca i ukusnih specijaliteta od morkih plodova u porodičnim restoranima – Džimbaran i luksuzni kopleks Nusa Dua u koji možete da ušetate samo praveći se da tamo i odsedate. Ali, to i nije toliko teško!
Svuda možete uživati u lokalnom pivu Bintang, kao i u lokanim žestokim pićima jer su ona uvezena izuzetno skupa. Kao i svi, i Balinežani imaju svoju rakiju – Arak, koju prave od kokosa, pa je često možete naći i u poznatim, ali lokalno prilagođenim koktelima Bali libre i Arak attack! Za vinopije, tu je lokalno vino Hemets, kome cena dostiže flašu dobrog italijanskog vina, ali ukus nažalost ne sliči napitcima iz čuvene čizme. Sve to najbolje je jesti i piti u lokalnim, najčeščće porodičnim kafanicama koje se popularno nazivaju “warung”. Možda njihov izgled uvek ne obećava, ali su zato ukus i cene za svaku preporuku.
Prestonica Denpasar, glavni saobraćajni čvor, sa užurbanim turistima i lokalnim stanovništvom, drastično se razlikuje od ostalih mesta na Baliju. I njega, kao i nažalost sve turističke centre na Baliju karakterišu velike gužve u kojima u špicu možete provesti i po nekoliko sati.
MIR SEVERA
Nasuprot jugu, na severu Balija nema gužvi. Turisti koji su se tamo obreli dugo su tu i ostali pa Bali smatraju svojom drugom kuću, potpuno se prilagodivši njihovom načinu života. Tu svi voze bicikle ili mopede kroz nestvarno zelenilo balinežanske prirode i ulice bez trotoara. Jedno od takvih mesta je i ribarsko naselje Amed, sa čuvenom plažom od crnog peska. To je ujedno i popularna destinacija za ronioce, jer se može doći do japanskog broda “Liberty”, potopljenog u toku Drugog svetskog rata. Za one koji su pre za uživanje iznad vode, to su brojni studiji joge u kojima možete naći jedinstvo tela i duha na samoj plaži uz zvuke talasa. Jedan od takvih je studio “Apneista” gde se možete dodatno okrepiti uz makrobiotičku hranu i čaj od svežeg đumbira.
Nedaleko, nalazi se vodena palata Tirta Ganga (u prevodu “Sveta voda iz Ganga”), koja predstavlja jedan od najidiličnijih predela na Baliju. Čine je divne vodene terase sa lokvanjima, fontanama i prirodnim izvorima vode, okružene bujnim vrtovima i kamenim isklesanim statuama. Ovaj kompleks od jednog hektara sagrađen je 1946. godine, ali je skoro u potpunosti uništen erupcijom vulkana Agung 1963. godine. Sa ljubavlju je obnovljen i restuiran i danas nosi u sebi prizvuk autentične kraljevske veličanstvenosti.
UMETNIČKA KOLONIJA UBUD
Smešten između pirinčanih polja i strmih kotlina nalazi se Ubud, umetnički i kulturni centar Balija. Njegove ulice krase brojne galerije, umetnička studija, spa saloni, mali dizjanirani restorani, pijace suvenira… Mnoštvo slikara, vajara, muzičara ili plesača može se videti u svakom trenutku kako uživaju u svojoj umetnosti dok turisti biraju umetnine koje će se najbolje uklopiti u njihov enterijer hiljade kilometara daleko…
Grad je postao umetnička kolonija kada je Nemac Walter Spies, učitelj slikanja, muzike i plesa došao u grad, animirao mnoge poznate ličnosti, poput Čarlija Čaplina, da ga posete i okupio najbolje umetnike da nauče Balinežane umetnosti i tako načine od Ubuda umetnički centar. Novi talas kreativne enrgije došao je u grad 60-ih godina sa holandskom slikarkom Arie Smit i stvaranjem pokreta mladih umetnika.
Tu su i brojni muzeji, autentični vegeterijanski restorani kao što je “Sopa”, ali i Šuma Majmuna, sveti rezervat prirode sa oko 340 majmuna uvek spremnih za igranje, ali i za krađu svih stvari koje im se učine zanimljivim!
U blizini, možete obići voćne plantaže i okrepiti se uz kafu ili čajeve svih mogućih ukusa, pa čak i Luwak kafu koja se pravi od izmeta mungosa. Naime, mungos pojede balinežansku Copi kafu, fermentiše je tokom probave i tako nastaje čuvena kafa za koju kažu da poznate ličnosti odvajaju velike sume novca.
Maša Vučković
