Zdravo drugari !

Iskustvo jedne mame i deux papillons

Putovanja se nekada planiraju, a nekada nas sama pronađu.

Upravo to se desilo . Naime, ulovili smo poslednja tri mesta  samo nedelju pre polaska i to nam je bilo dovoljno da smatramo kako je taj put zapravo čekao na nas. Destinacija Provansa i malo Italije. Malo, ali kvalitetno.

Obzirom da nam u ovom sastavu (mama i dva od moguća tri deteta) putovanje autobusom, čak i preko iste agencije   (Jungle Tribe) nije prvo već treće, uspeli smo da naučimo nekoliko stvari koje nam olakšavaju noći, a i dane u pokretu.

Prva od tih stvari usvojena još u oktobru prošle godine je vreća za spavanje, tačnije dve! Bili smo smešteni na spratu autobusa u zadnjem delu pa su vreće stale jedna do druge pre prvih stepenica. Za ove dve devojčice je i to što su na pomenutom spratu dovoljno da uživaju za nijansu više. Dovoljno je udobno i previše zanimljivo da bi ikome dozvolile da umesto njih budu u vrećama. U njima ostanu cele noći, nema buđenja osim na granici, ali gledam da ih do tada i ne stavljam u njih da im san ne bi uopšte bio prekinut. Kada pravimo pauze tokom putovanja, samo ih tako sa sve vrećama podignem na sedišta i nakon toga vratim a da one ni ne primete da se bilo šta od toga desilo.

Druga stvar su animacije za decu koje podrazumevaju – dve deblje sveske, dnevnika ili nešto poput toga, pernicu sa bojicama, olovkama i flomasterima, makazice, šarene lepljive trake, kolaž papire, stikere, lepak za papir. Zato što je inspiracija tokom putovanja udvostručena.

Na putu i tablet dobije svojih 5 minuta, da li za dugometražni crtani ili lakiranje noktiju posebne hello kitty aplikacije 🙂

Tokom putovanja su tu grickalice poput plazme, po koji sendvič, jabuka i voda. Noć se prespava i već ujutru ste došli u neki sjajni grad poput Verone. Ono što putovanje čini daleko uspešnijim je odličan vodič. U našem, sada već drugom slučaju, vodič je Ksenija. Devojka divne energije, srdačna, informisana, predusretljiva i nasmejana! Devojčice uz nju glume vodiče pa tako predvode čitavu grupu i uče iz prvog reda .

Verona je divan grad za decu jer osim Arene, CastelVecchio, Piazza Erbe i Dei Signori, možete obići Julijinu kuću, ostaviti neku poruku, naučiti ih da u ljubav treba verovati gde god i ko god da ste, posetiti Castel San Pietro, probati sladoled, pastu, voće i odvojiti se od grupe da bi vaši mali vodiči sami pratili nazive ulica u potrazi za parkom.

Nakon obilaska čitavog grada sledi druga noć u autobusu jednako uspešna kao i prva. Dolazimo na magično mesto gde smo se na vreme setili jedne veoma praktične, korisne i jeftine stvarčice za odlične fotografije i dečiju zabavu na mestu koje miriše na raj. Polja lavande! O tome ne vredi pisati, treba otići, prošetati i čuvati tragove do sledećeg puta. Do Dolaska u Avignon, devojčice su postale pravi vodiči, preuzevši nečije fotoaparate, upijali su nova znanja, da bi se potom pravile važne. Važno je zabaviti se u svakom trenutku!

U Avignonu smo naučili neke nove reči, podržali umetnost, obišli Papsku palatu, divili se Roni, vozili se vozom , obišli muzej, postavljali mnoga pitanja o drugačijim pravilima ove zemlje, njihovom hedonizmu i lepoti. Deci malo šta promakne, to i jeste  cilj ovog i svakog narednog putovanja.

Kao i večernje takozvane pidžama žurke, tu se zadese i nastavnice engleskog pa se uči još novih reči…Mogućnosti su neograničene.

Nekada se dogodi da mesto koje obiđete ostavi veoma jak utisak na vas i vašu decu. Na nas je takav utisak ostavilo mestašce Sen Remi. Poznato po Nostradamusu, a što se nas tiče, gradiću bi bila dovoljna samo lepota… Magneti za decu se nalaze u najlepšem seocetu na svetu sa samo 22 stanovnika. Le Bo, 10 vek, veličanstvo na stenama.

Naša sledeća destinacija Pont Du Gard nam je donela niz avantura. Malo šetnje rimskim akvaduktom, malo šetnje obalom, brckanja . Znate gde to vodi…

Tako smo u Nim stigli u novom ruhu. Tamo nas dočekaše prelepi vrtovi, deci zanimljivi pačići, park i sladoled. Nekada im je potreban predah, pa smo za tu priliku odabrali Nim.

Čuvali smo se za Arl jer tamo nas je čekao Van Gog i priče o njemu. Kažu ostala je samo tabla. Dobro, postoji i kafanica, fondacija … I još par hiljada njegovih dela!

Nekada je dobro ostaviti prazan dan, tada se dešava magija , spajanje raznih ideja i odlazak u avanturu.

Padova za kraj avanture. Obišli smo univerzitet koji je preuzeo to prestižno prvo mesto od Bolonjskog univerziteta, hej prvo!

Pre ulaska u naš avanturobus, igrali smo se u parku, ispod zimzelenim magnolija, znate onih – savršenih!

Hladimo točkiće na koferima i radujemo se sledećoj avanturi !

Veseli pozdrav, Ana.